pèlin

im. m. G pèlina; mn. N pèlini, G pȅlīnā bot. ljekovita biljka iz porodice glavočika jaka mirisa i gorka okusa [bijeli ~]; sin. (čemer) ♦ gorak kao ~ (čemer), usp. čemer

pȅlūd

im. m. G pȅlūda bot. muške spore kritosjemenjača; sin. cvjetni prah v. pod prah, ( polen)

pȅlūdnica

im. ž. G pȅlūdnicē; mn. N pȅlūdnice, G pȅlūdnīcā bot. dio prašnice u kojemu se stvara pelud

pèljār

im. m. G peljára, V pȅljāru/pȅljāre; mn. N peljári, G peljárā osoba koja određuje način ulaska u luku; sin. lučki pilot v. pod pilot

peljárev

prid. G peljáreva; ž. peljáreva, s. peljárevo koji pripada peljaru; sin. peljarov

peljárov

prid. G peljárova; ž. peljárova, s. peljárovo usp. peljarev

pènāt

im. m. G penáta, V pȅnāte; mn. N penáti, G penátā mit. kućni bog u antičkome Rimu

penicìlīn

im. m. G penicilína farm. prvi antibiotik primijenjen u liječenju zaraznih bolesti, dobiva se od zelene plijesni

pénis

im. m. G pénisa; mn. N pénisi, G pénīsā anat. muški spolni organ; sin. spolni ud v. pod ud, udo

pèntān

im. m. G pentána kem. ugljikovodik s pet ugljikovih atoma u molekuli, najlakši tekući alkan koji se upotrebljava kao otapalo

pènzija

im. ž. G pènzijē; mn. N pènzije, G pȅnzījā razg. v. mirovina

pènzījskī

prid. G pènzījskōg(a); ž. pènzījskā, s. pènzījskō razg. v. mirovinski

penziònēr

im. m. G penzionéra, V pȅnzionēru; mn. N penzionéri, G penzionérā razg. v. umirovljenik

penziònērka

im. ž. G penziònērkē, DL penziònērki; mn. N penziònērke, G penziònērkā/penziònērkī razg. v. umirovljenica

penziònērkin

prid. G penziònērkina; ž. penziònērkina, s. penziònērkino razg. v. umirovljeničin

penziònērskī

prid. G penziònērskōg(a); ž. penziònērskā, s. penziònērskō razg. v. umirovljenički

penjàčica

im. ž. G penjàčicē; mn. N penjàčice, G penjàčīcā 1. žena koja se penje 2. bot. biljka nesamostojnih stabljika koja raste oslanjajući se uz kakvu tvrdu uspravnu podlogu [ruža ~]; sin. povijuša razg.

penjàčičin

prid. G penjàčičina; ž. penjàčičina, s. penjàčičino koji pripada penjačici, ženi koja se penje

pènjalica

im. ž. G pènjalicē; mn. N pènjalice, G pènjalīcā 1. naprava za penjanje, npr. na stupove električnih ili telefonskih vodova 2. sprava koja djeci u parkovima služi za penjanje

pènjānje

im. s. G pènjānja 1. kretanje s nižega prema višemu položaju; sin. uspon, uspinjanje 2. premještanje s nižega na viši položaj, s nižega na više mjesto; sin. dizanje, podizanje, uspinjanje; ant. silaženje, spuštanje

pènjati se

gl. nesvrš. povr. prez. 1. l. jd. pȅnjēm se, 3. l. mn. pȅnjū se, imp. pènji se, aor. pènjah se, imperf. pȅnjāh se, prid. r. pènjao se 1. kretati se s nižega prema višemu položaju [~ se na brdo; ~ se na četvrti kat]; sin. uspinjati se 2. premještati se s nižega na viši položaj, s nižega na više mjesto [~ se na stolac]; sin. dizati se v. pod dizati, podizati se v. pod podizati, uspinjati se; ant. silaziti, spuštati se v. pod spuštati 3. 3. l. pren. postajati većim ili postupno dobivati veću vrijednost [Dug se penje.; Plaće se penju.]; sin. povećavati se v. pod povećavati, rasti pren.; ant. padati pren., smanjivati se v. pod smanjivati; vidski paranjak: popeti se 4. pren. dolaziti na bolji, viši položaj ili u više zvanje [~ se u službi]

pèonija

im. ž. G pèonijē; mn. N pèonije, G pèonījā bot. ukrasni grm s velikim cvjetovima

pepélnica

im. ž. G pepélnicē; mn. N pepélnice, G pepélnīcā 1. bot. a. mn. skupina mješinarka, parazitskih gljivica koje žive u pepeljastim prevlakama na listovima i plodovima različitih viših biljaka b. pripadnica istoimene skupine [~ vinove loze] 2. jd. gljivična bolest lišća 3. jd. (Pepélnica) rel. prvi dan korizme obilježen postom i nemrsom te simboličnim činom posipanja pepelom; sin. Čista srijeda v. pod srijeda

pȅpeljast

prid. G pȅpeljasta; odr. pȅpeljastī, G pȅpeljastōg(a); ž. pȅpeljasta, s. pȅpeljasto koji je boje pepela

pȅpeo

im. m. G pȅpela prah koji ostaje kad što izgori; sin. lug ♦ roditi se iz pepela obnoviti se se iz ruševina; posipati se pepelom po glavi; kajati se, osjećati grižnju savjesti, javno činiti pokoru; pretvoriti što u prah i ~, usp. prah

pèptīd

im. m. G peptída; mn. N peptídi, G peptídā kem. kemijski spoj dviju ili više aminokiselina vezanih prepoznatljivom atomskom skupinom -NHCO-

pèrāč

im. m. G peráča, V pȅrāču; mn. N peráči, G peráčā osoba koja što pere [~ prozora]

peràčica

im. ž. G peràčicē; mn. N peràčice, G peràčīcā žena koja što pere [~ prozora]

peràčičin

prid. G peràčičina; ž. peràčičina, s. peràčičino koji pripada peračici

pȅrād

zb. im. ž. G pȅrādi domaće životinje koje imaju perje

peràdār

im. m. G peradára, V pȅradāru/pȅradāre; mn. N peradári, G peradárā osoba koja se bavi peradarstvom

peradárev

prid. G peradáreva; ž. peradáreva, s. peradárevo koji pripada peradaru; sin. peradarov

peradàrica

im. ž. G peradàricē; mn. N peradàrice, G peradàrīcā žena koja se bavi peradarstvom

peradàričin

prid. G peradàričina; ž. peradàričina, s. peradàričino koji pripada peradarici

peradárov

prid. G peradárova; ž. peradárova, s. peradárovo usp. peradarev

peràdārskī

prid. G peràdārskōg(a); ž. peràdārskā, s. peràdārskō koji se odnosi na peradare i peradarstvo

peradárstvo

im. s. G peradárstva polj. gospodarska grana koja se bavi uzgojem peradi, proizvodnjom i prodajom peradarskih namirnica

perája

im. ž. G perájē; mn. N peráje, G perájā 1. zool. organ u riba i nekih sisavaca koji služi za kretanje i održavanje ravnoteže [leđne peraje; prsne peraje; repna ~] 2. mn. gumena obuća koja olakšava ronjenje i plivanje 3. jedan komad istoimene obuće

peràjār

im. m. G perajára, I perajárom/perajárem; mn. N perajári, G perajárā zool. 1. mn. skupina plodvaša s obilježjima zvijeri izdužena tijela i snažnih peraja dobro prilagođenih životu u vodi 2. pripadnik istoimene skupine

pȅrast

prid. G pȅrasta; odr. pȅrastī, G pȅrastōg(a); ž. pȅrasta, s. pȅrasto koji je poput pera

pérce

im. s. G pérca; mn. N pérca, G pércā um. malo pero ♦ lagan (lak) kao ~ (pero), usp. pero

perfèkcija

im. ž. G perfèkcijē v. savršenstvo

pèrfekt

im. m. G pèrfekta gram. opće prošlo glagolsko vrijeme koje se tvori od nenaglašenoga prezenta pomoćnoga glagola biti i glagolskoga pridjeva radnoga

perfèktan

prid. G perfèktna; odr. perfèktnī, G perfèktnōg(a); ž. perfèktna, s. perfèktno v. besprijekoran, savršen

pȅrfektīvnī

prid. G pȅrfektīvnōg(a); ž. pȅrfektīvnā, s. pȅrfektīvnō v. svršeni pod svršen

pèrfektnī

prid. G pèrfektnōg(a); ž. pèrfektnā, s. pèrfektnō koji se odnosi na perfekt [~ nastavci]

pergaména

im. ž. G pergaménē; mn. N pergaméne, G pergaménā posebno prerađena životinjska koža koja služi kao gradivo po kojemu se piše; sin. (pergament)

pergàment

im. m. G pergàmenta; mn. N pergàmenti, G pergàmenātā v. pergamena

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga